На Митровдан, пре тачно 12 година, свечано је проглашен Устав Републике Србије, претходно усвојен у Народној скупштини 30. септембра, а потврђен на референдуму 28. и 29. октобра са преко 3.400.000 гласова, чиме је добио најшири могући легитимитет.
Устав је Србију дефинисао као модерну, правну и демократску државу, као државу Срба и свих њених грађана, а пре свега као државу чији је Косово и Метохија саставни и неотуђиви део, због чега је и данас последња брана одвајању Косова од Србије.
Међутим, у протеклим годинама Устав је више пута грубо прекршен, пре свега потписивањем срамног Бриселског споразума којим су укинуте све српске институције на територији Косова и Метохије.
Заговорници промене Устава као један од аргумената наводе како актуелни Устав није у сагласности са Бриселским споразумом, па би га избацивањем преамбуле требало ускладити са тим издајничким актом.
Свакоме ко има макар мало националне свести јасно је да уместо промене Устава треба поништити Бриселски споразум, одустати од даљих европских интеграција, а преговоре о Косову и Метохији вратити под окриље Уједињених нација.
Нова снага Србије сматра да је то једини исправан пут и да само на тај начин Србија може да опстане као држава у пуном капацитету, у супротном неће ни бити потребе да има било какав Устав, а његову функцију ће заменити директиве Европске уније.
