На данашњи дан 1594. године, Турци су спалили мошти оца српске државотворности и првог српског архиепископа, Светог Саве, на Врачару, у Беог...
На данашњи дан 1594. године, Турци су спалили мошти оца српске државотворности и првог српског архиепископа, Светог Саве, на Врачару, у Београду.
Спаљивању моштију Светог Саве, 359 година после његове смрти, претходио је устанак Срба у Банату под епископом банатским Светим Теодором Вршачким, у којем су устаници носили иконе Светог Саве.
Турски султан Мухамед Трећи наредио је Синан-паши да по сваку цену угуши побуне Срба, а овај је, знајући да до гроба Светог Саве у манастиру Милешева ходочасте чак и мухамеданци, па се потом враћају вери предака, наредио да се пренесу мошти у Београд и спалио их.
Спаљивање је требало да уништи светитељев велики култ у народу, а са њим и све наде за ослобођење од османлија. Међутим, спаљивањем моштију светитељевих, паша не само да није угасио свест о светом Сави у народу, него ју је још више укоренио.
Тело светитеља је спаљено, али је из тог пламена изникла нова снага која је и данас присутна у српском народу и његовом приступу православној вери.
Данас се на месту за које се верује да су спаљене светитељеве мошти налази највећи православни храм на Балкану, Храм Светог Саве.
