Тог 17. марта 2004. године и током наредна два дана Срби су по други пут, након 12. јуна 1999. године, доживели егзодус. Букнула је мржња шиптарских терориста на Косову и Метохији и у раније планираном симултаном нападу, касније знаном као мартовски погром, три дана су убијани и протеривани Срби, паљене њихове куће и цркве.
Мартовски погром над српским народом, српским културним наслеђем и српским гробљима на Косову и Метохији по свом интензитету и екстремизму садржи сва обележја етноцида.
У таласу насиља убијено је десет Срба. За три дана протерано је 4.012 Срба, повређено 950 људи од чега преко 150 Срба. Порушено је око 935 српских кућа. Нападнути су споменици културе и светиње СПЦ. У погрому уништено је или до темеља спаљено 35 храмова СПЦ, међу којима 18 споменика културе, попут храма Богородице Љевишке у Призрену из 14. века.
Данас, 19 година од овог страшног злочина, суочавамо се с чињеницом да његове последице и даље трају без изгледа за суштинске промене у заштити националног и културног идентитета Срба на Косову и Метохији.
